TI 工程师原创 - 基于UAF42的50Hz陷波器设计与仿真

Меди?ска манипулаци?а у комунистичко? По?ско?

百度 蒋剑江华县纪委书记被省纪委约谈后，县委、县纪委开展深刻反思，并以强有力措施抓整改。

Меди?ска манипулаци?а представ?а низ сродних меди?ских техника у ко?има делови ствара?у слику или аргумент ко?и фаворизу?е (?ихове) интересе. Овакве тактике могу да садрже кориш?е?е логичких грешака, психолошке манипулаци?е, непосредне преваре, реторичке или пропагандне технике и често ук?учу?у сузби?а?е информаци?а или гледишта тако што их гура?у, индукова?ем других ?уди или група ?уди да престану да слуша?у одре?ене аргументе или ?едноставно преусмерава?у паж?у другде. У "Propaganda: The Formation of Men’s Attitudes", Jacques Ellul пише да се ?авно м?е?е може изразити само путем канала ко?и се пружа?у путем масовних меди?а комуникаци?е — без ко?их пропаганда не би могла да посто?и. Меди?ска манипулаци?а се користи у односима са ?авнош?у, пропаганди, маркетингу итд. Иако ?е ци? за сваки контекст сасвим другачи?и, широке технике су често сличне.

Као што ?е илустровано у да?ем тексту, многе савремене методе манипулаци?е масовним меди?има су врсте одвра?а?а, под претпоставком да ?авност има ограничен распон.

Контекст

Активизам

Главни чланак: активизам

Активизам ?е покрет или доктрина ко?а истиче директну насилну акци?у и посебно подржава ?едну страну контроверзне вредности. То ?е врло ?едноставан почетак покрета ко?и став?а на снагу или ме?а соци?алне покрете. Он ?е нови?и, започет од стране утица?них по?единаца, али ?е покренут колективно, кроз соци?алне покрете са великим групама ?уди. Ови соци?ални покрети могу бити остварени кроз ?авне скупове, штра?кове, уличне протесте или чак повреде и прет?е на друштвеним меди?има. Велики соци?ални покрети ко?и су променили миш?е?е гра?ана кроз време, били би ,,Civil Rights March on Washington где Мартин Лутер Кинг представ?а сво? ,,I Have a Dream’’ говор на не-беле Американце у С?еди?еним Државама Америке, 28. августа 1963. године. Ве?ина Кингових покрета ?е била започета кроз ненасилне скупове и ?авне говоре да би показали да ?е бело становништво америчке популаци?е врло миро?убиво, али да тако?е желе промену у сво?о? за?едници. Године 1964, ,,Civil Rights Acts’’ су започели подршку ?еднакости не-белим Американцима са свим расама.

Оглашава?е

?Daisy”, ТВ реклама за реизбор америчког председникаLyndon B. Johnson. Емитовао се само ?едном, у септембру 1964. године, и сматра се ?едном од на?контроверзни?их и ?едним од на?ефикасни?их политичких реклама у истори?и САД-а.

Главни чланак: Оглашава?е

Оглашава?е ?е начин привлаче?а паж?е ?авности на нешто, посебно уз помо? пла?ених об?ава за производе (робу) и услуге. Ово би требало да буде начин на ко?и, пословни ?уди, ко?и желе да прода?у сво? производ, тако што ?е платити меди?е да прикажу ?ихове производе или услуге на телевизи?ским рекламама, банерима на веб са?товима и мобилним апликаци?ама.

Ова оглашава?а нису везана само за посао ве? тако?е могу бити везана и за одре?ене групе. Не-комерци?ални оглашивачи су они ко?и улажу новац у оглашава?е у нади да ?е поди?и свест о сврси или промоци?и одре?ених (посебних, специфичних) иде?а. Оне ук?учу?у групе као што су интересне групе, политичке парти?е, владине организаци?е и религи?ске покрете. Ве?ина оваквих организаци?а намерава да прошири поруку или потезе ?авних ми?е?а уместо да покушава?у да прода?у робу или услуге. Оглашава?а, не само што се могу прона?и на друштвеним мрежама, ве? се евидентно могу прона?и и на билбордима, у новинама, часописима, чак и уз помо? усмених преноше?а (word of mouth).

Обма?ива?е

Главни чланак: Обмана

Обмана ?е нешто што служи за обма?ива?е или превару. Када у новинама или у вестима извештава?у о лажно? причи то ?е познато као превара. Заблуда ?авности, научне преваре, лажне прет?е бомбама и пословне преваре као обмане. Чест ци? (аспект) ко?и обмане има?у ?есте да су оне предви?ене да обма?у?у или лажу (заварава?у). Како би нешто постало обма?у?у?е, лаж мора да има нешто да понуди. То мора бити изузетно, драматично али тако?е мора да буде и увер?иво и гени?ално. Поврх свега, мора бити дово?но да привуче паж?у ?авности (публици). Након што ?е то одра?ено, обмана ?е извршила потпуни утица? (ефекат).

Реч обмана постала ?е популарна од средине до кра?а осамнаестог века. Сматра се да ?е потекла од речи hocus pocus. Hocus pocus означава бесмислени говор ко?и ?е обично диза?ниран да превари друге или сакри?е истину о ситуаци?и. Сматра се да ?е изведено од ко?уриора у време кра?а ?е?ка ко?и ?е себе назвао "Кра?евским величанством на?удобни?им hocus pocus, где би изводио трик и назвао фразу ко?а почи?е са hocus pocus.

К?учна реч у посто?а?у нечега као обмане ?е ?авна. Лаж или превара поста?е обмана онда када ?е призната од стране ?авности. Популарна обмана ко?а ?е очигледна у данаш?ости била би, Став?а?е кашике у микроталасну. Ова обмана ?е потекла из видеа у ко?ем се метална кашика загрева у микроталасно? пе?ници. Онда да?е сугерише да ?е лакше ?ести сладолед кашиком ко?а ?е изва?ена из микроталасне пе?нице. Ова обмана ?е преварила велики бро? ?уди на друштвеним мрежама. Због верова?а да кашика може бити гре?ана у микроталасно?, сазнали су да се тако иста може и покварити. Суштина ове обмане ?е била да се покаже колико ?уди могу бити лаж?иви на соци?алним мрежама и да докаже да не мора бити истина све што прочитамо или видимо на интернету.

Пример обмане ?есте тако?е и лажан популаран видео ко?и ?е сним?ен 2012. године. Greenpeace ?е платио Yes Man-у и Occupy Seattle-у да сниме видео и да га об?аве на сво?о? страници. Много компани?а и ?уди ?е об?авило та? видео. Видео о фонтани ко?а служи за пи?е, а заправо изгледа као нафтна платформа на забави Shell-а ни?е функционисала; нафта ?е била на целом подруч?у. У видео-снимку се приказу?е човек ко?и говори камерману да престане са снима?ем док они побегну кроз врата. Тако?е су послате лажне легалне поруке да би изгледало да ?е Shell претио ?удима како ?е об?авити причу. Информаци?а се брзо проширила и поверовало ?е много ?уди.

Пропагандира?е/рекламира?е

Главни чланак: Propaganda

Пропагандира?е (рекламира?е) ?е облик комуникаци?е ко?и има за ци? да утиче на однос за?еднице према неком узрочнику или положа?у презенту?у?и само ?едну страну аргумента. Пропаганду на?чеш?е ствара?у владе, али и неке врсте масовне комуникаци?е ко?е су створиле друге мо?не организаци?е могу се сматрати пропагандом. За разлику од непристрасног пружа?а информаци?а, пропаганда, у свом на?основни?ем смислу, представ?а информаци?е првенствено како би утицало на публику. Пропаганда се обично понав?а и проширу?е преко широког спектра меди?а како би се створио одабрани резултат у ставовима публике. Док ?е по?ам пропаганда оправдано стекао снажно негативну конотаци?у повезива?ем са сво?им на?манипулативни?им и ?унгоистичким примерима (нпр. Нацистичка пропаганда ко?а се користила за оправда?е холокауста), пропаганда у свом првобитном смислу била ?е неутрална и могла се односити на употребе ко?е су углавном бенигне или нешкод?иве, као што су препоруке ?авног здравства, знакови ко?и подстичу гра?ане да учеству?у у попису или избору, или поруке ко?е подстичу особе да при?аве злочине полици?и, изме?у осталог.

Пропаганда користи друштвене норме и митове ко?е ?уди чу?у и у ко?е веру?у. Зато што ?уди реагу?у, разуме?у и памте ?едноставни?е иде?е, то ?е оно што се користи за утица? ?уди на верова?а, ставове и вредности.

Психолошко ратова?е

Главни чланак: Психолошко ратова?е

Психолошко ратова?е се у неким случа?евима сматра синонимом за пропаганду. Главна разлика ?есте та да ?е пропаганда везана за ?едну наци?у док се психолошки рат води углавном изме?у наци?а у ратовима или хладним ратовима. Разне технике се користе да би се утицало на метине вредности, верова?е, емоци?е, мотиве, разлоге или посто?а?е. Ци?на група може бити власт, организаци?а, по?единац и група. Ова тактика ?е искориш?ена у многим ратовима кроз истори?у. За време Другог светског рата, западне силе су очекивале од Сов?етског Савеза да ?е бацити летке на С?еди?ене Америчке Државе и Енглеску.

За време ирачких конфликата, Америка и Енглеска су бацале летке на ?их; много летака ?е упу?ивало на преда?у. У коре?ском рату обе стране су користиле гласне звучнике на фронтовима. Године 2009 ?уди у Израелу су за време Рата у Гази доби?али текстуалне поруке како ?е бити нападнути ракетама. Палестинци су доби?али телефонске позиве и летке ко?е су упозоравале да ?е бацити летке на ?их тако?е. Ови позиви и летци нису увек били истинити. За време НАТО агреси?е на Савезну републику ?угослави?у кориш?ени су пропагандни леци као средство пропаганде.

Односи са ?авнош?у

Главни чланак: Public relations

Односи са ?авнош?у ?е мена?мент мноштва информаци?а изме?у по?единца или организаци?е и ?авности. Односи са ?авнош?у могу обухватити организаци?у или по?единца ко?и стиче излага?е публици кориш?е?ем тема ко?е су од ?авног интереса и вести ко?е не захтева?у директна пла?а?а. Односи са ?авнош?у су генерално направ?ени од стране специ?ализованих по?единаца или фирми као наговор од стране ве? ?авних по?единаца или организаци?а, као начин управ?а?а ?иховим ?авним профилима.

Технике

Astroturfing

Главни чланак: Астротурфинг

Astroturfing ?е када посто?и намера и покуша? ствара?а илузи?е подршке одре?еном ци?у, особи или ставу. Иако ?е то углавном повезано и ви?ено на интернету, то се десило и у новинама током времена политичких избора. Корпораци?е и политичке парти?е покушава?у да имитира?у покрете у трендингу како би утицале на верова?е ?авности у нешто што ни?е тачно.

Clickbait (кликбе?т)

Главни чланак: Clickbait

Кликбе?т се односи на наслове онла?н новина ко?е су сензационализоване или некад у потпуности лажне. Оно се користи ?удском природном радозналош?у да би ?уди ?кликнули”. У неким случа?евима кликбе?т ?е ?едноставно употреб?ен да генерише приход. Више ?кликова” доноси више новца рекламама. Али ови наслови и артикли се могу, тако?е, користити као утица? на групу ?уди на друштвеним мрежама. Конструисани су тако да привуку претходно посто?е?е предрасуде групе ?уди и тако буду об?ав?ивани у склопу ,,filter bubble"-ова.

Одвра?а?е

Одвра?а?е од великих дога?а?а

Обично познат као ?димни екран”, ова техника се састо?и у томе да усмери паж?у ?авности на тему ко?а ?е погодни?а за пропагандисте. Ова посебна врста меди?ске манипулаци?е се много пута поми?е у популарно? култури.

Неки примери су:

• Филм ?Wag the Dog” (1997), ко?и илустру?е да лажно уда?ава?е ?авности од важне теме презенту?у?и другу ко?а ?е била више атрактивна.
• У америчко? ТВ сери?и "House of Cards’' (Ку?а од карата), када се протагонист Frank Underwood налази зароб?ен у меди?ско? див?ини, он се обра?а гледаоцима и каже: "Од лавовског ?епа или пакла вука. Кад сте свеже месо, уби?те и баците им нешто свежи?е " (?From the lion’s den or a pack of wolves. When you’re fresh meat, kill and throw them something fresher”).

Политичари одвра?а?у паж?у ?авности тако што им показу?у ?с?а?не предмете” кроз кориш?е?е телевизи?е и других меди?а. Понекад могу бити тако ?едноставни као политичар са реалистичном представом, као што ?е Sarah Palin недавно 2009. године, у емиси?и ко?а ?е емитована на ТЛЦ.

Одвра?а?е ?авности

Ово ?е само вари?аци?а традиционалних аргумената познатих у логици као ад хоминем и ад популум, али се приме?у?е на зем?е уместо на по?единца. Ова техника се састо?и у одби?а?у аргумената апелу?у?и на национализам и патриотизам или инспириса?ем страха и мрж?е према страно? зем?и или свим странцима. Она има потенци?ал да буде важна ?ер да?е пропагандистима мо? да дискредиту?е било ко?у информаци?у ко?а долази из других зема?а.

Неки примери су:

П: ?Шта мислите о Хокарини политици о Х стварима?”

О: ?Мислим да су погрешили у вези са свему послед?их 20 година …”

П: ?Ваша иде?а ?е слична оно? ко?а ?е предложена у Фалали.”

О: ?Да ли препоручу?ете да ?е Фалала бо?а зем?а од нашег?”

Пропуст?ивост човекове сламе (Straw man fallacy)

Главни чланак: Scapegoat

Неформална заблуда. ?Човек сламе” се састо?и у томе што се по?ав?у?е да одби?е аргумент противника док заправо напада другу тему. Да би исправно функционисала тема ко?а ?е у ствари одби?ена и она? ко?и би требало да буде одби?ен, мора бити сличан.

Одвра?а?е од стране жртвеног ?арца

Ово ?е комбинаци?а пропуста?а сламе и the ad hominem аргумента. Често се користи да инкриминише некога како би се аргументовала невиност неког другог. Ово ?е веома важна тактика за владе и политичаре чак ?е и ишла до познате к?иге ?48 закона о сили” Роберта Грина (Robert Green), у закону бро? 26 под називом ?Држите руке чистим”.

Фото манипулаци?а

Главни чланак: Photo manipulation

Визуелни меди?и се могу трансформисати помо?у манипулаци?е фотографи?ама, обично се то назива ?фотографиса?е”. То може учинити да производ, особа или иде?а изгледа?у привлачни?е. Ово се врши означава?ем одре?ених функци?а на производу и кориш?е?ем одре?ених алата за уре?ива?е да бисте уве?али фотографи?у како бисте убедили ?авност и привукли ?ену паж?у.

Маркетинг маркетинга

Главни чланак: Search engine marketing

На веб локаци?ама за претражива?е, претраживачи користе истражива?е тржишта, из прошлих претрага и других извора, како би се пове?ала ?ихова вид?ивост на страницама са резултатима претраживача. Ово им омогу?ава да усмерава?у резултате претражива?а по лини?ама ко?е желе, и на та? начин утичу на тражиоце.

Посао има много тактика како би привукли купце на сво?е веб странице и генерисали приходе као што су банер огласи, оптимизаци?а претраживача и алатке за пла?а?е по клику. Сви они служе другачи?о? сврси и користе различите алате ко?и привлаче више типова корисника. Банер огласи се по?ав?у?у на са?товима ко?и се затим преусмерава?у на друга места ко?а су слична. Оптимизаци?а претраживача ме?а страницу како би изгледала поуздани?е или приме?иви?е од других сличних страница. Пла?а?е по клику ук?учу?е одре?ене речи ко?е су истакнуте зато што су их купили оглашавачи и затим преусмерава?у на страницу са информаци?ама или прода?у било ко?е речи. Користе?и интернет, корисници су подложни оваквим рекламама без ?асне рекламне кампа?е.

Професионалци ускла?ености

Професионални струч?ак ?е струч?ак ко?и користи и усавршава средства за утица? меди?а. Иако су средства за стица?е утица?а за?едничка, ?ихови ци?еви варира?у од политичких, економских и личних. Стога се етикета професионалног усаглашава?а приме?у?е на различите групе ?уди, ук?учу?у?и пропагандисте, трговце, анкетаре, продавце и политичке заступнике.

Технике

Средства утица?а ук?учу?у, али се не ограничава?у на методе описане у Утица?: наука и пракса:

• Реципроцаци?а
• Посве?еност и конзистентност
• Соци?ални доказ
• Ликинг
• Ауторитет
• Недостатак

Поред тога, користе се технике попут оквира и ма?е формалних средстава ефикасне обфусцаци?е, као што ?е употреба логичких грешака, како би се постигла ускла?еност.

Види ?ош

• Цензура на интернету
• Марка
• Концентраци?а меди?ског власништва
• Конфузи?а потрошача
• Потрошачка психологи?а
• Потрошачка наука
• Манипулаци?а масом
• Превара
• Демагоги?а
• Фронт организаци?а
• Ге?ткипинг (комуникаци?а)
• Guerrilla маркетинг
• Преглед односа са ?авнош?у
• Идеоцраци
• Идеологи?а
• Индоктринаци?а
• Интернет манипулаци?а
• McCarthyism
• Уре?е?е меди?а
• Транспарентност меди?а
• Meme
• Управ?а?е новостима
• Пропаганда
• Промоци?а (маркетинг)
• Психолошка манипулаци?а
• SourceWatch
• Спин (односи са ?авнош?у)
• Прави верник
• Утица? бо?а ауторитета
• Вирусни маркетинг

Додатна литература

• Beeston, R. (2001, September 12). Bin Laden Heads List of Suspects, Terror in America. Times.
• Braddock J, (7 July 2009), Historian says US backed ?efficious terror” in 1965 Indonesian Massacre, World Socialist Website.
• Cialdini, Robert B., (1996-08). Influence: Science and Practice, (4th изд.).  CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)., 2000. New Jersey: Allyn & Bacon.
• E. Cashmore; E, McLaughlin, (1991). Out of Order: Policing Black People, Routledge.
• Ewen, Stuart (1976). Captains of Consciousness: Advertising and the Social Roots of the Consumer Culture,.  New York: McGraw-Hill
• Ewen, Stuart,. PR! A Social History of Spin,. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза). New York: Basic Books, 1996.
• Ewen, Stuart and Ewen, Elizabeth, (1982). Channels of Desire: Mass Images and the Shaping of American Consciousness,. New York: McGraw-Hill. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Herman, Edward S. and Chomsky, Noam, Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media, New York: Pantheon Books, 1988.
• Hodges, D. (2014, August 3). West Africans Are Streaming Across the U.S. Southern Border Carrying the Ebola Virus. The Common Sense Show.
• J Bohannon, (27 May 2015). I Fooled Millions of People into Thinking Chocolate Helps Weight Loss, Here’s How. IO9, Gizmodo, Debunkery.
• Jamieson, H. K, . Dirty Politics: Deception, Distraction and Democracy. . Oxford University Press. 1992. 
• J Ostrow, (26 June 2012). Politics in Russia: A Reader. Sage Publications
• Jowett, Garth S. and O’Donnell, Victoria, (1999). Propaganda and Persuasion,. ISBN 978-0-7619-1147-0. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Thousand Oaks, CA: SAGE Publications. .
• J Turner-Sadler, (2009). African American History: An Introduction. Peter Lang Publishing.
• Kellner, D. (2006, August 15). 9/11, Spectacles of terror, and media manipulation. Miscellany.
• Parenti M, (Spring 2002), Monopoly Media Manipulation, Mediterranean Quarterly
• Peron, J. (2013, October 1). Are You Scared Yet? Huffington Post.
• Lutz, William D. (1990). Doublespeak,. ISBN 978-0-06-016134-7. . New York, NY: HarperPerennial. .
• Rushkoff, Douglas, ?They Say”, in Coercion: Why We Listen to What ?They” Say, New York: Riverhead Books, 1999.
• Manufacturing Consent: Noam Chomsky and the Media
• Boston Globe article: Cheney aide describes techniques of media manipulation
• Michael Parenti analysis of media manipulation
• Ellul, Jacques. Propaganda: The Formation of Men's Attitudes. Trans. Konrad Kellen & Jean Lerner. New York: Knopf, 1965. New York: Random House/ Vintage 1973

Спо?аш?е везе

• Sar?kaya, Salih (2. 7. 2014). ?Activist Journalism In Turkey: Why On The Rise?”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступ?ено 10. 06. 2018. 
• ?The Persuaders” Frontline
• ?Understanding Jargon: A Short Bibliography” by Philip E. Agre