广东专家领衔国际研究团队发现晚期肠癌化疗新方案
Муслиманско осва?а?е Сири?е и Египта тра?ало ?е 8 година, од 634. до 642. године. У овом периоду Византи?ом ?е владао цар Иракли?е, а Арапима калифи из Рашидунског калифата.
Увод
[уреди | уреди извор]Година почетка византи?ских победа над Перси?анцима у Византи?ско-перси?ском рату поклапа се са годином муслиманске хи?ре. Док ?е Иракли?е покоравао Перси?у, Мухамед ?е поставио камен теме?ац за политичко и религи?ско у?еди?е?е Арапа. Неколико година након Мухамедове смрти почи?у арапске сеобе подстицане неплодним завича?ем. Прве жртве ?ихових осва?а?а била су два суседна велика царства: Византи?а и Перси?а. Ослаб?ене ме?усобним борбама нису представ?але проблем Арапима. Перси?а пада ве? у првом налету, а источне провинци?е Византи?е осво?ене су за непуну децени?у после пророкове смрти. У поражено? Перси?и настала ?е збрка, а узурпатори су се сме?ивали ?едни за другим; кичма сасанидског кра?евства била ?е слом?ена. И победник у рату, Византи?а, имала ?е проблеме. Исцрп?ена борбама са Перси?ом, али и религи?ским сва?ама Цариграда са ?еговим ори?енталним провинци?ама ко?е су по?ачавале сепаратистичке теж?е сири?ског и коптског становништва ни?е била спремна да пружи озби?ан отпор Арапима. Неорганизована во?ска нарочито ?е олакшала посао Арапима.
Осва?а?е Сири?е
[уреди | уреди извор]Арапи су под водством великог осва?ача, калифа Омара 634. године провалили на територи?у Византи?е и крстаре провинци?ама ко?е су недавно осво?ене од Перси?е. После вишемесечног маневриса?а обе стране, 20. августа 636. године одиграла се велика битка ко?а ?е одлучила судбину Сири?е. До сукоба ?е дошло у долини реке ?армук где ?е арапска во?ска под водством Халид ибн ел Велида однела убед?иву победу над византи?ском во?ском. Битком на ?армуку слом?ен ?е византи?ски отпор и одлучена судбина Сири?е. Престоница Сири?е, Антиохи?а предала се Арапима без борбе.
У Палестини, отпор ко?и ?е пружао ?ерусалимски патри?арх Софрони?е одржавао ?е град годину дана у опсади, али ?е напослетку капи?а ?ерусалима отворена осва?ачу Омару. Након осва?а?а ?ерусалима, Арапи прова?у?у у ?ермени?у и 640. године осва?а?у ?ерменску на??ачу твр?аву Двин. Током арапских осва?а?а упада у очи Иракли?ева одсутност са места борби. Иракли?е ?е у почетку покушавао да организу?е отпор, али се после битке на ?армуку повукао и одустао од борбе. Умро ?е 11. фебруара 641. године.
Следе?е, 642. године слом?ена ?е перси?ска во?ска у бици код Нихаванде.
Осва?а?е Египта
[уреди | уреди извор]Истовремено са ратовима против Перси?е, Арапи су осва?али и византи?ски Египат. Византи?ске снаге су прину?ене да се повуку из главног града провинци?е, Александри?е. Александри?а, након осамнаестомесечне опсаде пара у арапске руке. 29. септембра 642. године, арапски во?сково?а улази у град Александра Великог. Одатле, он осва?а градове Пентаполис и Триполи. 645. године, Византинци успева?у накратко да преотму Александри?у, али она ве? 646. године поново пада у Арапске руке. Након тог поновног пада Александри?е у арапске руке, Византи?а ?е коначно изгубила Египат, сво?у на?богати?у и привредно на?важни?у провинци?у. Средиште арапског Египта био ?е град Фустат.
Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е. Београд: Просвета. (35-39)